SISTEM KONTROLE KVALITETA I BRZINE VAZDUHA
Ventilacioni sistemi trebaju da budu dimenzionisani tako da mogu da zadovolje određene kriterijume koji se razlikuju u zavisnosti od vrste objekta. Nezavisno od principa delovanja samih senzorskih elemenata, a po načinu kabliranja i procesno-kontrolnim mogućnostima, sistemi za detekciju ugljen-monoksida se, slično sistemima za dojavu požara, mogu podeliti u dve osnovne grupe:
1. Sistemi sa kolektivnom adresom
(konvencionalni)
2. Analogno-adresibilni sistemi
Odlikuje ih:
• Raspodela zona definisana kablovskom strukturom (zona-linija);
• topologija “zvezda“ sa jednim ili više detektora po zoni (liniji);
• alarmni signali za aktiviranje izvršnih funkcija direktno na centrali;
• informacija o koncentraciji ugljen-monoksida (ppm) dostupna na nivou zone (linije), a na bazi maksimuma izmerenog od strane zoni pripadajućih detektora.
U topološkom i procesno-upravljačkom smislu u ovom momentu tehnološki najnapredniji.
• Svaki od detektora ali i izvršnih modula je mikroprocesorski uređaj sa jedinstvenom adresom i predstavlja sastavni element adresne linije ili petlje;
• maksimalan broj adresnih elemenata povezanih na jednu liniju je i do 127;
• koncentracija ugljen-monoksida dostupna na nivou pojedinačnog detektora;
• definisanje alarmnih pragova na nivou pojedinačnog detektora;
• daleko efikasnije i ekonomičnije kabliranje u odnosu na klasične sisteme.
Detektor strujanja i brzine vazduha
Detektor vidljivosti i ugljen-monoksida
Prema dostupnim zvaničnim podacima, ugljen-monoksid je vodeći uzrok smrti izazvanih akcidentnim trovanjem širom sveta. Zato ne čudi što su nadležna zakonodavna tela mnogih zemalja, uključujući i našu, prepoznavši ovaj gas kao“tihog ubicu“, za rizične prostore kao što su javne garaže uvela obavezu primene sistema za njegovu automatsku detekciju, signalizaciju i upravljanje sistemima za ventilaciju.
Potreba za podelom štićenog objekta na zone proizilazi iz činjenice da je većim površinama svojstvena prostorna disperzija koncentracije ugljen-monoksida a time i potreba za distribuiranjem funkcija sistema.
Ugljen-monoksid (eng. carbon-monoxide, form. CO) je nevidljiv gas, bez mirisa i ukusa, koji nastaje nekompletnim sagorevanjem goriva baziranih na ugljeniku (fosilna, drvo, ugalj). Svoje toksično dejstvo ispoljava tako što se, dospevši u organizam preko disajnih organa, vezuje za molekule hemoglobina u krvnim ćelijama i tako formira carboxyhemoglobin. To kao krajni rezultat ima redukciju ukupnog broj molekula hemoglobina raspoloživih za sličnu, ali korisnu reakciju vezivanja sa kiseonikom tokom koje se formira oxyhemoglobin. Da stvar bude još nepovoljnija, ugljen-monoksid se u toj reakciji ponaša daleko agresivnije od kiseonika i vezuje za hemoglobin sa 240 puta većom efikasnošću i tako, srazmerno svojoj koncentraciji, umanjuje sposobnost krvi da ćelije, tkiva i organe snabdeva kiseonikom. Time se izaziva efekat trovanja sa simptomima počev od glavobolje i mučnine pa do trajnih oštećenja vitalnih organa i smrtnog ishoda.
Naš inženjerski tim nudi vam tehnička rešenja prema važećim preporukama i standardima kvaliteta vazduha, ukoliko imate pitanja stojimo Vam na raspolaganju, možete nas kontaktirati na stranici KONTAKT.
Српски језик 
English (UK)